Иницијатива за измене и допуне нацрта Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређивању официра и подофицира

У електронском допису дана 20.09.2016.године Генералштаб Војске Србије, Управа за људске ресурсе Ј-1, позвала је Војни синдикат Србије, као једини репрезентативни синдикат запослених у систему одбране, да сагледа нацрт Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређивању официра и подофицира и изнесе примедбе и предлоге на достављени нацрт. У наставку се можете упознати са предлозима за измену нацрта од стране Војног синдиката Србије.

 

На основу члана 209. и 13. став 1. Закона о раду (“Сл. гласник РС“ 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), у вези измена и допуна Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређивању официра и подофицира, у циљу заштите интереса припадника Војске Србије које заступа као једини репрезентативни синдикат запоелник у МО и ВС, Војни синдикат Србије, наслову доставља:

 

 

ИНИЦИЈАТИВУ

за измене и допуне нацрта Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређивању официра и подофицира, из септембра 2016. године.

 

 

Војни синдикат Србије предлаже измене и допуне нацрта предметне Уредбе по следећем.

 

У члану 4. и на свим другим местима у Уредби брисати речи “по правилу“

 

Образложење. Ствара забуну и намеће питање по ком правилу ако ова Уредба треба да уреди правила по којима се решавају стања у служби ПВЛ. Поред тога ствара утисак недоречености одредбе, даје могућност ширег тумачења (по правилу је тако али вероватно може и друкчије?). Свака правна норма треба да тежи да што више сузи могућност ширег тумачења, да буде конкретнија, нарочито норма или одредба подзаконског акта какав је предметна Уредба, јер она треба ближе да уреди нешто што је предвидео и прописао закон.

 

У члану 4. став 1. мења се и гласи, “Официр, односно подофицир поставља се, по правилу, на формацијско место свог чина или вишег чина у роду, односно служби и специјалности којој припада, а официр и према врсти и степену стеченог образовања и типу каријере којем припада.

 

Образложење. Специјалности у службама веома се разликују и ако се ради о истим звањима и степену стручне спреме. Опис послова којима се баве нпр. медицински техничар лаборант и медицински техничар протетичар немају никаквих сличности, иако се у оба случаја ради о медицинском теничару. Такође, стоматолог, орални хирург не може радити посао стоматолога протетичара… У ТСл КоВ постоје три усмерења старешина: машинско, електро и хемијско технолошко. Официр ТСл КоВ специјалности телекомуникације није током школовања оспособљен за дужности официра ТСЛ КоВ специјалности муниције и МЕС. У „весарнику“ не постоји могућност замењивости старешина различитих специјалности ТСл КоВ ни у случају истог усмерења. Тачком 766. Правила ТСл је дефинисано да се мора обезбедити распоред кадрова ТСл који одговара смеровима и специјалностима за које су ти кадрови школовани, те да је одступање од тог принципа у искључивој надлежности ССНО – сада министра одбране.

Напомена: У сваком члану Уредбе где се помиње постављење „у роду, односно служби“ додати „и специјалности“, тако да стоји „у роду, односно служби и специјалности“.

 

У члану 4. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи “ Изузетно од става 1. овог члана, уз личну сагласност или на лични захтев, официр односно подофицир, може се поставити на формацијску дужност непосредно нижег чина од чина у коме се налази“.

Досадашњи став 2, 3, 4, 5, и 6. постају ставови 3, 4, 5, 6, и 7.

 

Образложење. Предложено је примењљиво у случају потреба службе за приоритетном попуном одређеног формацијског места, у случају да старешина није мотивисан за напредовање у служби, као и у случају да старешина лично сматра да не може одговорити задацима више дужности и да јој није дорастао или да због личних здравствених проблема или здравствених проблема члана породице није у стању да се прихвати више дужности. Наметање формацијске дужности у оваквим околностима имало би за последицу слабе резултате на одређеној формацијској дужности старешине и његову немотивисаност за извршавање задатака.

 

У члану 5. додају се став 7. и 8. који гласе:

  • став 7. “Акт о распоређивању, постављењу или премештају професионалног војног лица на одређену дужност, односно на одређено формацијско место по мирнодопској формацији израђује се у форми решења према правилима општег управног поступка, а жалба на овако донет акт одлаже његово извршење“
  • став 8. . “Акт о распоређивању, постављењу или премештају професионалног војног лица на одређену дужност, односно на одређено формацијско место по ратној формацији израђује се у форми наредбе према правилима општег управног поступка, а жалба на на овако донет акт не одлаже његово извршење“

 

Образложење: У досадашњој пракси се много пута злоупотребљавало то што је акт о распоређивању, постављењу или премештају професионалног војног лица на одређену дужност, односно на одређено формацијско место, доношен у форми наредбе која је у основи управни акт али чије извршење није могла да одложи уложена жалба. Ову ситуацију многе надлежне старешине користиле су како би професионална војна лица из личних разлога и често неоправданих разлога удаљавала са појединих формацијских места наносећи им тако штету без могућности да оштећени правовремено реагује и такво неосновано деловање спречи (пример пр Рауковић Милоша из спец.бр. који и поред тога што је првостепена наредба поништена од стране НГШ јер је неправедно и непрописно премештен није враћен на претходну дужност). Право на употребу ефикасног правног средства мора се обезбедити свима под једнаким условима. Усвајањем овог амандмана у значајној мери би се обезбедило законито и правилно доношење акта о распоређивању, постављењу или премештају професионалног војног лица на одређену дужност, односно на одређено формацијско место. Увођењем правног средства које одлаже извршење надлежним старешинама ће се унапред напоменути да разлоге за нечије распоређивање, постављење или премештај морају добро да образложе. Стојимо на становишту да се у редовном функционисању војске у мирнодопским условима несметано могу обезбедити услови да се извршење акта о распоређивању, постављењу или премештају професионалног војног лица на одређену дужност, односно на одређено формацијско место, може одложити до одлучивања по жалби. Ту могућност смо из разумљивих и оправданих разлога искључили у ратним условима јер је потпуно јасно да тада нема места било каквом расправљању о стварним потребама службе да се професионално војно лице распореди на неопходну дужност у ратним јединицама.

 

У члану 7. став 1. после речи “резултатима у раду“ речи “може бити постављен“ замењују се речима “поставља се“.

 

Образложење: Предложеном изменом и допуном искључује се могућност прешироког тумачења “могућности“ да се неко постави или не постави на ФМ непосредно вишег чина, нарочито у погледу самовоље коју тада може испољити надлежни старешина према официру или подофициру кога несимпатише из личних разлога. Сматрамо да се у том случају морају и требају дефинисати јасни и транспарентни критеријуми које ако неко лице испуњава нико не може оспорити.

 

У члану 10. после става 3. додаје се став 4. који гласи, “ Овлашћује се министар одбране за МО и НГШ за ВС да донесу акт о формацијским дужностима која се сматрају дужностима са приоритетом попуне.

 

Образложење:У овом члану појављује се термин „приоритетна попуна“, међутим нигде у уредби тај термин није прецизно дефинисан, што може довести до различитих тумачења или злоупотреба у одређеним случајевима постављења старешина. Такође, из напред наведених разлога морао би на нивоу МО и ВС постојати списак формацијских дужности са „приоритетом попуне“ који би израдио надлежни орган за људске ресурсе.

 

У члану 15. став 1. тачка 3. брише се, а тачка 4. постаје тачка 3.

У члану 16. став 1. тачка 3. брише се, а тачка 4. постаје тачка 3.

 

Образложење. Овде оспорене одредбе су пре свега дискриминишуће и као такве забрањене најпре одредбама члана 21. Устава Р. Србије што их овако конструисане чини неуставним. Овакве, неуставне одредбе не сме да садржи ни један пропис. Недопустиво је да се једним подзаконским актом спречи напредовање у служби лица која су због свог здравственог стања ограничена у обављању одређених физичких активости, тим пре што је већина лица са здравственим ограничењем у то стање дошло због последица вршења војне службе. Шта се дешава са припадницима који су током учешћа у рату рањавани и по том основу здравствено ограничено способни. Да ли су због те своје жртве држави кажњени? Овакве одредбе су оправдане у специфичној служби код формацијских места на којима су припадници изложени повећаним психофизичким напорима, али на начин који је предложен овде оспореним одредбама то је недопустиво. Ово тим пре, што се тако нешто не примењује у случају официра. Заставник први или главни подофицир не можете бити ако имате здравствено ограничење, али зато можете бити пуковник или генерал без икаквих сметњи и без обзира на психофизичко и здравствено стање. Ове одредбе су спорне и због тога што се у члану 17. и 18. више не спомињу, а из чега произлази питање шта се дешава са главним подофицирима нивоа бригаде вишег или Главног подоцифира Војске Србије ако му ограничење здравствене способности настане током вршења дужности на нивоу батаљона, он дакле може несметано напредовати на вишу дужност. Дакле из приложеног видимо да су поједине одредбе пре свега противуставне, незаконите, противречне самима себи и прилично контрадикторне, због чега је неопходно уважити и прихватити овај амандман.

 

У члану 16. члану 17. и члану 18. став 1. тачка 2) после речи “за главне подофицире“ додати речи “односно еквивалентан курс“.

 

Образложење. Оваква допуна потребна је због чињенице да поједине целине ВС немају главне подофицире (нпр. УВП или КИГ), из ког чињеничног стања произилази да подофицири који су перспективни имају завршене све курсеве у свом роду односно служби, обављали су дозност првог подофоцора, а нису били упућени на курс за главне подофицире, не могу да напредују.

 

У члану 20. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

1) да је завршио Војну академију или Војнотехничку академију или основне академске студије прописане за формацијско место у трајању од најмање четири године у стручној области која одговара роду или служби, односно типу каријере којима припада;

 

У члану 20. став 1. тачка 2) мења се и гласи:

2) да је завршио Војнотехничку академију у трајању од пет година или положио испит за чин мајора или завршио основни командно-штабни курс или одговарајући облик стручног усавршавања за род или службу којој припада;

 

У члану 20. став 1. тачку 5), БРИСАТИ

 

У члану 21. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

1) да је завршио Војну академију или Војнотехничку академију или основне академске студије прописане за формацијско место у трајању од најмање четири године;

 

У члану 21. став 1. тачка 2. мења се и гласи:

2) да је завршио командно-штабно усавршавање или Војнотехничку академију у трајању од пет година или је стекао академски назив магистра наука или има посебно завршене студије другог степена (мастер академске студије или специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије или специјализацију на факултету) у трајању од најмање једне године у оквиру образовнонаучног поља које одговара роду или служби, односно типу каријере којима припада;

 

У члану 22. став 2. мења се и гласи:

Изузетно, уколико у систему одбране нема официр који испуњава услове из става 1. овог члана, на дужност из става 1. овог члана може се поставити официр који има завршено командно-штабно усавршавање или Војнотехничку академију у трајању од пет година или академске студије другог степена из научне области у оквиру образовнонаучних поља која одговарају роду или служби, односно типу каријере којима припада и последње две службене оцене најмање 4,00.

 

У члану 23. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

1) да је завршио Војну академију одговарајућег смера или Војнотехничку академију одговарајућег смера у трајању од пет година или основне академске студије у трајању од најмање четири године које одговарају служби којој припада и стекао академски назив магистра односно завршио студије другог степена (специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије, мастер академске студије или специјализацију на факултету) у оквиру одговарајућег образовнонаучног поља или да је положио правосудни испит;

 

Образложење за предложене измене и допуне члана 21. члана 22. и члана 23: Одредбама члана 127. став 1. Закона о високом образовању (Сл. Гласник РС, бр. 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 – аутентично тумачење i 68/2015) прописано је, да је стручни, академски, односно научни назив стечен према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, у погледу права која из њега произилазе, изједначен са одговарајућим стручним, академским, осносно научним називом утврђеним у члану 95. Закона о високом образовању и да такво лице задржава право на његово коришћење у складу са прописима према којима их је стекло. На основу аутентичног тумачења одредаба члана 127. став 1. и 2. Закона о високом образовању (“Сл. Гласник РС”, бр. 76/2005, 10/2007), Народна скупштина Републике Србије, на првој седници Другог редовног заседања у 2007 години, одржаној 05. новембра 2007. године, донела је тумачење у коме у четвртом ставу пише: “… лица која су стекла VII/1 степен стручне спреме, (дипломирани правник, дипломирани инжињер, итд.) изједначена су са лицима која стекну назив мастер”. На основу наведеног VII/1 степен стручне спреме изједначен је са називом мастер. Предложеним члановима нацрта неоправдано сте изједначили школовања на Војној академији (четири године – осам семестара 240 ESPB бодова, члан 29. став 2. Закона о високом образовању) и Војнотехничкој академији (пет година – десет семестара, 300 ESPB бодова). На овај начин врши се дискриминација свих официра Војске Србије који су завршили Војнотехничку академију јер се стављају у неповољнији положај, неоправдано ускраћујући им права утврђена чланом 127. став 1. Закона о високом образовању, у односу на официре Војске Србије који су завршили Војну академију. Усвајањем предложених амандмана на чланове 20., 21., 22. и 23. избегла би се дискриминација официра Војске Србије који су завршили Војнотехничку академију и не би се заборавило постојање и школовање официра Војске Србије на Војнотехничкој академији. Потпуно је апсурдно да се признају мастер академске студије са свих осталих факултета , а не признаје мастер академске студије са Војне академије или Војнотехничка академија. Дипломе дипломираног инжењера и дипломираног економисте (по старом образовном програму) су изједначене са мастер дипломама (по новом). У вези са предложеним брисањем одредбе тачке 5) у ставу 1. члана 20, стојимо на становишту, а то мишљење дели велики број старешина које заступамо, да чин мајор, у командним дужностима одговара формацијској дужности нивоа командира чете. Стручност старешина и умеће у руковођењу и командовању јединицамапредставља вештину и далеко је битнији пре свега приоритетнији критеријум од познавања страног језика, углавном непотребног за обављање већине формацијских дужности у ВС. С’тога познавање страног језика не би требало да утиче на постављење старешина, осим када је познавање истог неопходно за обављање конкретне формацијске дужности.

 

У члану 24. став 2. брисати.

 

Образложење. Велики број припадника Војске Србије сматра да ово не треба да буде предност јер се тако ствара могућност да поједина лица која нису прошла одговарајуће командне дужности или друге сличне дужности у јединицама, а по политичкој линији су упућена на високе студије безбедности, буду у предности приликом постављења на дужност за коју је формацијом одређен чин бригадног генерала и тако касније доћу у позицију да командују јединицама, а да за то нису стручни и адекватно оспособљени. Не постоји листа кандидата за ово школовање.

 

У члану 25. додаје се став 3. који гласи, “ Заступање се одређује професионалном војном лицу, војном службенику или наметенику, који поред своје редовне дужности, по потреби службе, обавља и дужност односно послове друге формацијске дужности односно радног места“.

 

После става 3. додаје се став 4. који гласи, “Професионално војно лице, поред своје редовне дужности, по основу заступања може вршити још само једну дужност“.

 

После става 4. додаје се став 5. који гласи, ‘’Надлежни старешина који одређује заступање из овог члана, дужан је да о томе донесе акт из става 2. овог члана у року од 8 дана од дана одређивања односно наређивања заступништва’’

 

После става 5. додаје се став 6. који гласи ‘’Заступање може трајати највише једну годину, изузетно због потреба службе може се продужити највише још једну годину’’.

 

После става 6. додаје се став 7. који гласи ‘’Лице коме је поред своје редове дужности одређено да врши заступање, поред права која му припадају по основу дужности н коју је постављен, остварује о права дужности коју заступа у пуном обиму’’.

 

Образложење. Чланом 104. Закона о раду, гарантована је једнака зарада за исти рад или рад исте вредности, односно да надокнаде за рад за исту стручну спрему морају одговарати обиму реализованих послова. Заступање односно обављање послова два радна места из потпуно јасних разлога представља значајно оптерећење за сваког ко ради послове два радна места и зато је важно прописати да то заступање има одређени период трајања.Поред наведеног важно је омогућити лицу које врши заступање да остварује права из радног односа за радно место на коме врши послова и задатке због чега смо и преложили да се додају одредбе става 7.

 

Члан 26. брисати

 

Образложење. Овај члан у облику у коме је предложен апсолутно је непримењљив на дужности које су по свом карактеру и опису послова које обављају јединствене и ускоспецијализоване, које су у војсци у већини и за којима у великом броју места службовања није могуће обезбедити адекватну замену. Поред тога ове одредбе су штетне по оперативну способност ВС. Пример наведеног су дужности радиоприслушкивача у јединицама ЕиПЕД, криминалистичког форензичара у Војној полицији, радиогониометристе, авиомеханичара летача, пилота, пиротехничара, миницијаша у логистици који су дефицитарни кадар итд. Ако би се одредбе члана 26. усвојиле у облику и коме су предложене нацртом, лица која се налазе на овим дужностима више од максималних 9 година са тих дужности би требало да буду померена, односно премештена, а на њихове дужности не би имао ко да буде постављен. Тиме се директно угожава и нарушава оперативност ВС. Поставља се питање да ли је аутору одредбе члана 26. то био циљ? Као крајњи производ примене овог члана био би огроман број премештаја припадника само због тога што су нека лица одређени број година на одређеној дужности, као и њихово упућивање ван тренутног места службовања и ако за то не постоји стварна и реална потреба. Многи од припадника у местима службовања имају решено стамбено питање. Крајњи резултат су непотребни трошкови по систем у виду одвојеног живота од породице, трошкова превоза и сл, до незадовољног старешине на неком другом ф/м на коме неквалитетно врши дужност. Тако на пример, ф/м медицинског техничара постоји само једно у Куршумлији или Прокупљу без могућности замене. Лекар у Крушумлији или Прокупљу такођер је само једно формацијско место без могућности замене. Исто се односи на руковаоца-манипуланта горива за кога у овим местима постоји једно формацијско место без могућности замене. Ветеринар, референти техничке, интендантске, саобраћајне и друге сличне службе. Ако би се циљно тумачиле одредбе члана 26. поставља се питање шта се њима постиже, односно шта се жели постићи?

 

У члану 27. став 1. мења се тако што се после речи “командно-штабно усавршавање“ додају речи “или другу акредитовану школу истог нивоа и ранга школовања“.

 

Образложење: Код старешина логистичких вести, врста и степен стеченог образовања имају значајну улогу у обављању формацијских дужности. Такође, усавршавање старешина логистике не мора бити везано искључиво за систем образовања које спроводи МО и ВС, поготову код старешина који се опредељују за научно-наставни тип каријере.

 

У члану 27. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи “ На дужности из става 1 овог члана, може се поставити искључиво официр са службеном оценом „врло добар“ односно „истиче се“ или „одличан“ односно „нарочито се истиче“, уз услов да му је службена оцена по елементу „поштовање стандарда и норми“ одличан и да за постављење на командну дужност има позитивно мишљење надлежног психолога“.

Досадашњи став 2. и . постају став 3 и 4.

Образложење. На овај начин обезбедила би се сигурна селекција најквалитетнијег старешинског кадра за командне дужности, што би имало и позитиван ефекат на морал свих професионалних припадника, чиме би се на позитиван начин утицало на оперативне способности јединица.

 

У члану 29. став 1. додаје се тачка 4) која гласи “у случају потреба узрокованих здравственим стањем или на предлог надлежног лекара“

 

Образложење. По препоруци надлежног лекара специјалисте или неког другог надлежног органа санитетке службе, у циљу очувања здравља старешине хумано је лицу које за то има потребу омогућити промену места рада, односно премештај.

У члану 29. после става 1. додаје се став 2. који гласи, “ Овлашћује се помоник министар одбране за људске ресурсе за ица на служби у МО и НГШ за лица на служби у ВС да донесу акт о неодложним потребама службе“.

 

Образложење: У овом члану у тачки 3) појављује се термин „неодложна потреба службе“, међутим нигде у Уредби тај термин није прецизно дефинисан, што може довести до различитих тумачења или злоупотреба у одређеним случајевима премештаја старешина. Ово је повезано и са чланом 10. Нацрта Уредбе.

 

У члану 30. став 1. брисати

 

Образложење. Сматрамо да се право на подношење молбе за премештај не треба ограничавати на било који начин. Потребно је из више објективних разлога омогућити официру односно подофициру да поднесе молбу за премештај у сваком тренутку ако околности службе то дозвољавају и удовољити његовој молби. Зашто се рецимо, двојици официра истог ранга, оцена и типа каријере постављених на ФМ са истим елементима не би дозволило да се замене у различитим местима службовања како би решили стамбено питање или створили услове да не буду одвојени од породице. Задовољан официр или подофицир је ефиканији на свом формацијском месту и такав пружа максимум, зашто му то не омогућити ако постоје услови због којих служба не трпи. Ово је значајно пре свега са аспекта морала. Усвајањем овог амандмана официри и подофицири ће знати да систем брине о њиховим потребама.

 

Досадашњи став 2,3,4,5,6 и 7, постају ставови 1,2,3,4,5 и 6.

 

У члану 30. став 3. допуњује се тако, то се после речи “од последњег премештаја“ додају речи “или у случају потребе да се официру или подофициру отклоне последице узроковане личним и породичним здравственим или сличним проблемима и тешкоћама“.

 

Образложење: У случају личних здравствених проблема или здравствених проблема члана породице старешине, из хуманих разлога старешини треба омогућити премештај. Нпр. у месту службовања нема адекватних здравствених капацитета за његово лечење или лечење његовог члана породице.

 

У члану 30. став 6. мења се тако што се после речи “друго место службовања“ тачка замењује зарезом и додају речи “као и молбе официра и подофицира који две године и више година за редом подносе молбе за премештај и молбе официра и подофицира који имају, или чији чланови породице имају посебне здравстене потребе“.

 

Образложење. Сматрамо да је оваква допуна овог члана највише потребна због чињенице да такође првенствено треба да се решавају молбе официра и подофицира који више од две године за редом подносе молбе за премештај. Јер из искуства знамо да исти подносе молбе највише због материјалне ситуације која је иначе јако тешка и која прилично негативо утиче на њихове радне и психичке способности за обављање функционалних дужности. Старешина оптерећен личним здравственим проблемима или здравственим проблемима члана породице, у месту службовања знатно удаљеном од места становања неће дати адекватне резултате на формацијској дужности на коју је постављен. Уколико у месту службовања нема адекватне здравствене заштите за њега или оболелог члана његове породице, хумано је изаћи му у сусрет премештајем, који би њему или члану његове породице обезбедио доступност адекватне медицинске неге.

 

У члану 33. после става 1. додаје се став 2. који гласи, ‘’Официр, односно подофицир који је током службовања премештан више од 5 пута по потреби службе, као и официр или подофицир коме би премештај погоршао већ нарушено здравствено стање, не може бити премештен без свог датог пристанка у писаном облику’’.

 

Образложење: Са психолошког аспекта, премештај представља највећи стрес, не само за старешину који се премешта, већ за комплетну његову породицу. Приликом премештаја у породицама старешина јављају се разни егзистенцијални и психолошки проблеми (трошкови пресељења, повећање станарине, раскид радног односа супруге, промена школе за децу и уклапање деце у нову средину…). Из наведених разлога број премештаја мора се ограничити. Такође, не би било коректно некога премештати током читаве професионалне каријере, а неко да и у пензију оде без иједног премештаја, не мењајући не само место службовања него ни објекта у коме ради. Уколико би премештај у неком смислу имао штетне последице по здравствено стање старешине (примање терапије, загађеност животне средине…), не би било, пре свега хумано премештати такво лице.

 

У члану 33. после предложеног става 2. додаје се став 3. који гласи, ‘’Овлашћени представник односно заступник синдиката запослених у Војсци Србије и Министарству одбране не може бити премештен са формацијског места на коме се налази без свог слободно датог пристанка у писаном облику, ни годину дана након престанка вршења функције синдикалног представника, односно заступника’’

 

У члану 33. после предложеног става 3. додаје се став 4. који гласи, ‘’ Под синдикалним представником, односно заступником подразумевају се председник синдиката, председник подружнице сидиката и чланови органа синдиката, што се доказује потврдом издатом од стране регистрованог синдиката’’

 

Образложење за предложен став 2, 3 и 4. у члану 33.

Закон о раду („Сл. Гласник РС’’, бр.. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) у члану 188. прописао је да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима. Премештање синдикалног представника без његове сагласности представља директно ометање и спречавање синдикалног деловања у одређеној организацоној целини ВС или МО где то лице синдикално делује, јер га свесним удаљењем од чланова које заступа онемогућава у вршењу своје синдикалне функције, што је забрањено чак и одредбама члана 152. Кривичног законика. Војни синдикат Србије био је у ситуацији да један његов представник у Прокупљу буде премештен баш због тога што је синдикално деловао у својој јединици, због чега синдикат са послодавцем , односно његовим представником ин сада води спор. Да до оваквих и сличних спорова не би долазило, а како ни један војни пропис не предвиђа заштиту синдикалних представника, чије постојаље и деловање представља новину у систему одбране, потпуно је оправдана потреба да се ово питање регулише подзаконсим актом који ће имати непосредну примену на припаднике Војске Србије, односно Министарства одбране.

 

У члану 35. после става 2. додаје се став 3. који гласи, ‘’ Синдикални представник не може бити привремено упућен на рад у другу команду, јединицу или установу док обавља дужност представника синдиката, ако за то не да своју писану сагласност’’

 

Образложење: Привремено упућивање представника синдиката у другу јединицу односно установу на рад без његове сагласности могло би да буде ‘’легитимни’’ начин да послодавац под изговором потреба службе синдикат омета у његовом деловању, односно ‘’обезглављивању’’ због чега је важно ову одредбу имплементирати у овај подзаконски акт.

 

У члану 35. после става 3. додаје се став 4. који гласи, ‘’Привремени рад из става 1. овог члана може трајати највише шест месеци’’.

 

Образложење: Неопходно је дефинисати рок у коме неко лице може бити привремено упућено на рад. Свако време дуже од шест месеци проведено ван основног фомрацијског места рада не може се сматрати привременим.

 

У члану 38. став 1. мења се и допуњује тако што се после речи “на школовање, односно усавршавање“ додају се речи “које траје најмање једну годину“

 

Образложење. Не видимо оправдану и стварну потребу да се лице које се налази на школовању у виду курса или усавршавању које траје нпр. месец дана разреши од дужности.

 

У члану 46. после става 1. додаје се став 2. који гласи:

 

Изузетно од услова из става 1. овог члана, подофицир који се налази на формацијском месту којим није предвиђен већи чин или распон чина, а због специфичности специјалности односно дужности коју врши не може бити постављен на формацијско место вишег чина како би напредовао, стиче право да буде унапређен у непосредно виши чин или за два чина од чина предвиђеног за формацијско место на које је постављен под следећим условима:

– ако је на формацијском месту у чину који је за то формацијско место одређен непрекидно провео најмање шест година;

– ако је у периоду у коме се налазио у чину који има, био оцењен просечном службеном оценом најмање врлодобар ‘’истиче се’’;

– ако се писано изјаснио да прихвата да настави да ради на формацијском месту на које је постављен.

 

Образложење: Велики број подофицира потпуно је немотивисан за вршење изузетно важних формацијских дужности у Војсци Србије баш због тога што су у потпуно спречени да на било који начин напредују у чину. Подофицири који се налазе на дужностима нпр. радиоприслушкивача у јединицама ЕиПЕД, који говоре по два светска језика, постављени су на ФМ за која је формацијом одређен чин старији водник, без икакве могућности да по садашњим прописима буду унапређени. Исто се односи на формацијска места референата за сузбијање криминалитета и криминалистичког форензичара у јединицама криминалистичке Војне полиције који представљају најквалитетнији подофицирски кадар у Војној полицији са највећим знањем и искуством, а у сваком смислу су скрајнути и онемогућени у напредовању. Описано се односи и на муницијаше у логистици који су дефицитарни и имају завршене војне школе из периода ЈНА, велики број руковаоца итд. Са друге стране лица која су постављена на формацијска места командира одељења имају формацијом одређен чин заставника што је довело до тога да прилично млађе старешине које имају доста мање стажа од лица која се налазе на дужностима из примера, буду унапређена и значајно мотивисана у односу на она лица која значајне дужности обављају у истом чину по више од 10 година. Садашње стање ствари и прописи довели су до тога, да велики број пре свега школованоих подофицира (са завршеним војним школама) егзистира без икакве преспективе и могућности да добију више чинове, потпуно деморалисани и скрајнути. На начин предложен у овом амандману велики број подоцифира био би веома мотивисан за вршење својих формацијских дужности. Поред тога формацијски елементи не би били промењени, а створила би се могућност да ова категорија подофицира напредује у чину што је за њих веома значајно.

У члану 47, после става 6. додаје се став 7. који гласи, “Сваки старешина има право да оствар увид у јединстену листу кандидата за унапређење“

 

Образложење: Листа кандидата за унапређење мора бити транспарентна, како би сваки старешина могао да изврши увид у исту, да сагледа свој положај на листи у односу на друге кандидате и на који начин по већ дефинисаним критеријумима може да поправи своју позицију на листи кандидата за унапређење. Транспарентношћу листе кандидата за унапређење сваки појединац би имао представу у ком сегменту треба да се усавршава. Транспарентношћу би се смањиле и могућности маловерзација при одлучивању о унапређењима старешина.

 

Поред напред наведених амандмана за измену и допуну нацрта Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређењу официра и подофицира, предлажемо и измене и допуне прилога Уредбе по следећем:

Прилог 1 – Образац ПД-1 (Извештај о пријему – предаји дужности)

У образац уградити рубруку „Примедба“.

Образложење: У наведеној примедби лице које прима – предаје дужност могло би ако сматра да је непходно, да упише битне детаље везано за реализовану примопредају дужности (нпр.: средства су на броју али нису прописно сложена и/или обележена; документација није систематизована; прилог уз Извештај је Записник инт.бр________ од _______; за коректну примопредају дужности у наређеном року није било довољно времена; током примопредаје дужности предаваоц дужности је био одсутан у периоду од ______ до ______; примаоц је дужност примио од комисије састава _____________ итд.). Ово из разлога што се често дешавају кашњења у почетку реализације примопредаје дужности, а наредбодавци ретко траже продужење рока за примопредају, па разним притисцима приморавају примаоце и предаваоце да у нереалном року изврше примопредају дужности. Посебни проблеми настају код примопредаје рачунополагача, где јако често има елемената и кривичне одговорности појединаца. По пријему дужности лице које је дужност примило преузима сву одговорност формацијског места на које је постављено и често је приморано да током службе надокнађује нерад и неодговорност свог претходника, а командовање се ограђује од одговорности.

 

Прилог 2 (Упитник за официре и подофицире који се предлажу односно који подносе молбу за премештај из једног места службовања у друго)

У образац уградити рубруку „Примедба“.

 

Образложење: У наведеној примедби лицу које попуњава Упитник омогућило би се да напише битне детаље везано за разлоге због којих тражи премештај и коментар на мишљење претпостављеног старешине у вези са премештајем, уколико је потребно (нпр.: да у садашњем месту службовања нема медицинских капацитета за његово лечење или лечење његовог члана породице; да је препорука лекара специјалисте да је потребно да промени место службовања из ментално-хигијенских разлога, да због респираторних проблема мора променити животну средину…; да претпостављени старешина у мишљењу у вези премештаја није узео у обзир негативан утицај животне средине на његово здравље или здравље члана његове породице, негативан утицај формацијског места на његово здравље и препоруке надлежних лекара, социјалне, економске, моралне и друге разлоге, битне при одлучивању о премештају старешине).

 

Прилог 3 – Образац ПД-2 (Извештај о промени стања у служби)

У прилогу обрасца додати, Наредба односно Указ надлежног старешине по коме се лицу мења стање у служби.

 

Образложење: Из прилога Извештају (Наредбе односно Указа) може се видети разлог промене стања у служби, а извештај би на тај начин био комплетан и прецизан.

Прилог 4 (Предлог за унапређење)

У образац уградити рубруку „Примедба“.

Образложење: У наведеној примедби лицу које се предлаже за унапређење даје се могућност да напише свој коментар (нпр.: да се не осећа дораслим чину за који се предлаже и/или формацијске дужности чина у који се предлаже за унапређење; да не жели да напредује у служби; да сматра да није заслужио чин за који се предлаже за унапређење…).