ИНИЦИЈАТИВА ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ И ВОЈНОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ ЗА РЕФОРМУ ВОЈНОГ ЗДРАВСТВА

Узимајући у обзир предлоге чланова Војног синдиката Србије везано за текст нацрта Закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника, као и претходне иницијативе Војног синдиката Србије и потребе рационализације и ефикаснијег функционисања здравствене заштите запослених у секторима одбране и безбедности, у сарадњи са Полицијским синдикатом Србије, Војни синдикат Србије се иницијативом обратио Влади Републике Србије, односно министру одбране и министру унутрашњих послова.

У наставку можете видети иницијативу, као и текст модела и предлога реорганизације и трансформације војног здравства

1 index

 

 

МОДЕЛ И ПРЕДЛОГ

реорганизације и трансформације војног здравства

 

ТРЕНУТНО СТАЊЕ

Војно здравство је организовано по принципу збрињавања на примарном, секундарном и терцијерном нивоу.

Број осигурника који обезбеђује војно здравство креће се око 135.000, од којих 20.000 чине запослени у МО (официри, подофицири, професионални војници), а остали број чине чланови породица и војни пензионери са својим члановима породица. Тренутно део капацитета на секундарном и терцијерном нивоу уступљен је РФЗО ( око 40%).

Војни осигураници своја права остварују преко фонда СОВО.

ПРИМАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

Примарна здравствена заштита у Гарнизонима у којима постоје гарнизонске амбуланте (ГА) организује се преко ГА, сем за педијатрију и гинекологију са акушерством.

У гарнизонима у којима нема ГА потписани су уговори о збрињавању осигураника фонда СОВО у интегрисаном систему здравствене заштите фонда РФЗО. Проблем је што је део установа из система здравствене заштите под ингеренцијом Министарства здравља па одређен ниво здравствене заштите није уговорен.

Центар војномедицинских установа (ЦвМУ) у Београду.

Проблеми:

  1. У гарнизонима где се примарна здравствена заштита организује преко ГА.

Организационо мали број здравствених радника, који су често ангажовани обавезама у јединицама, гађања, терени, тако да чланови породица и остали осигураници немају континуирану здравствену заштиту (због одсуства санитетског кадра).

Нерационалан број (сестара, фармацеута, стоматолога) на број осигураника.

Рад ван радног времена (поподневни сати, субота, недеља, нерадни дани) због мањег броја лекара (мање од 4) није организована служба дежурства, већ служба приправности ( дежурство ван ВЗУ) која најчешће не функционише.

Због постојања нивоа примарне здравствене заштите проблем је организовање и хитне медицинске помоћи ван радног времена.

б) У гарнизонима где нема ГА

Нестандарни ниво услуга, пошто постоје различита тумачења склопљеног уговора са фондом РФЗО.

Двојно командовање на нивоу ГА (стручно Управа за ВЗ, командно ГШ, тако да многа питања у раду нису усаглашена)

 

СЕКУНДАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

Сада се остварује преко ВБ Ниш и ВМЦ Нови Сад ( ВБ Ниш око 500 запослених на 250 кревета)

Ангажовани у збрињавању осигураника РФЗО са 40% капацитета.

Проблеми:

У постојећем систему војног здравства минимилизована улога због кадровских, материјалних и организаационих решења. Лоша или никава стручна комуникација са терцијерном здравственом заштитом.

Често прескакање секундарног нивоа са директним упућивањем на терцијерни ниво, уз непотребно оптерећење и ангажовање терцијерног нивоа.

Због постојећег стања, ниво издвајања за путне трошкове осигураника превазилази трошкове интервенција и прегледа!?).

 

ТЕРЦИЈЕРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

ВМА Тренутно стање 2.500 запослених (пуна формација око 3.000) 1.250 кревета, ангажована са делом капацитета (40%) за осигуранике РФЗО.

Проблеми:

Нерационална употреба постојећих кадровских и материјалних ресурса на великим делом ангажовање у области примарне, секундарне здравствене заштите, систематских прегледа, и појединих служби и одсека.

 

ПРЕДЛОГ РЕОРГАНИЗАЦЈЕ И ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ВОЈНОГ ЗДРАВСТВА

Реформисано и реорганизовано Војно здравство наменити поред војног здравства, службама у одбрани и безбедности (МУП, ватрограсне службе, Сектор за ванредне ситуације, БИА)

Формирати Сектор за здравство при МО у који би ушли војно здравство и доходовне установе секундарног нивоа здравствене заштите (ВБ Ниш, ВБ Нови Сад и ВБ Карабурма у формирању) и терцијерног нивоа здравствене заштите ВМА.

Доходовне установе би биле мешовитог типа Војне са цивилним делом. Део средстава надокнаде за рад запослених био би буџетског типа, а део доходовног типа. Средства за финансирање би се остварила из прихода оствареног пружањем услуга осигураницима фонда СОВО, РФЗО и трећим лицима. На тај начин из буџета би престало да се финансира око 2.000 до 2.300 запослених.

Реформисано и трансформисано војно здравство (у даљем тексту НОВО ЗДРАВСТВО) би опслуживало око 135.000 постојећих осигураника фонда СОВО, сва цивилна лица и чланове породица запослених у МО (око 30.000), припаднике МУП-а (полиција, ватрогасци, сектор за ванредне ситуације са члановима породица око 100.000 осигураника) БИА (непознат број осигураника) укупно око 270.000 осигураника што је оптимум за постојеће капацитете. Вишак капацитета, ако га има, био би комерцијално уступљен осталим осигураницима фонда РФЗО.

Шта се постиже трансформацијом у НОВО ЗДРАВСТВО?

  1. Број запослених остаје на приближно истом нивоу, стим што се број буџетски финансираних припадника МО смањује за око 2.000 до 2.300 запослених.
  2. Дефинишу се нивои збрињавања на примарном, секундарном и терцијерном нивоу са формирањем војних болница (Ниш, Нови Сад и Карабурма – секундарни ниво) и болнице терцијерног нивоа ВМА.
  3. Припадници МУП-а (полиција, ватрогасци, сектор за ванредне ситуације са члановима породица) БИА добијају секундарни и терцијерни ниво здравствене заштите, специјализован за службе одбране и безбедности уз све принадлежности које морају да им следују (брзина, квалитет и обим услуга)
  4. Приближавање и специјализација здравстевне службе улози у одбрани и безбедности. Транспорт, специфична патологија, специфична медицина рада.
  5. Део који остаје у саставу МО (део битан за одбрану и безбедност, хируршке гране, анестезија са реанимацијом, превентива) неопходан за одбрану и безбедност и задатке одбране земље, сузбијање последица елементарних непогода и катастрофа, мировне мисије, активни официри, подофицири и војници по уговору сви. Део који је на доходку ОБАВЕЗАН УСЛОВ активна резерва.

 

 

НАЦРТ БУДУЋЕГ ‘’НОВОГ ЗДРАВСТВА’’

ПРИМАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

За све припаднике одбране и безбедности примарну здравствену заштиту организовати у месту становања у цивилним Домовима здравља по територијалном принципу. За МУП већ је примарна здравствена заштита тако и организована, за осигуранике фонда СОВО укинути ГА, а санитетски састав у јединицама преусмерити ка активним јединицама и везати само за активности јединица, у гарнизонима постојећим вишак времена санитетских јединица, покривао би и јединице МУП-а (гађања терени). Предност специјализована возила, летелице, опрема и кадар. Сви остали осигураници ослоњени на цивилне структуре које постоје, ван радног времена активни састави ослоњени на цивилне службе. Стоматолошка, педијатријска и гинеколошка служба у потпуности у упућена на цивилне структуре. Фонд СОВО својим уговорима и правилницима регулише ниво уговорених услуга који не може бити мањи од цивилног. МУП својим уговорима може да прошири ниво здравствене заштите.

У цивилне структуре трансформисати ВМЦ ‘’Нови Београд’’, ВМЦ ‘’Церак’’ који би прерасли у цивилне домове здравља. Војну хитну интегрисати у цивилну хитну, материјално и људски.

Министартво унутрашњих послова-Полиција, дом здравља у Дурмиторској, задржати у пуном обиму и начину функционисања као и до сада, са својим специфичним задацима.

Амбуланту на ВА задржати и ојачати са сталним радним временом 24 ч, као и све здравствене установе где се обавља школовање и обука.

 

СЕКУНДАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

Формирати ВБ ‘’Ниш’’, ‘’Нови сад’’ и ‘’Карабурму’’ као установе секундарног нивоа за све службе безбедности.

У формираним ВБ постојао би део који директно финасира МО (првенствено хируршке, гране, анестезија са реанимацијом, општа интерна медицина, епидемиологија и превентива, токсикологија…) и део који се финансира из доходовне активности махом спацијалистичке интерне гране ( реуматологија, ендокринологија, …) После детаљне анализе тачно би се дефинисале службе од интереса за одбрану и безбедност сходно задацима.

Плате делу из МО иду из буџета, а доходовна активност из прихода фонда СОВО и РФЗО и од трећих лица. Уједно на нивоу градова ове болнице преузимају и део секундарне здравствене заштите пошто Ниш и Нови Сад немају болнице таквог типа.

Осигураници из система одбране и заштите (СОВО и РФЗО) се из примарне здравствене заштите упућују у секундарну здравствену заштиту.

У саставима МО структура запослених доминантно (официри, подофицири, уговорци), у саставима доходовних искључиво активна резерва.

 

ТЕРЦИЈЕРНА ЗДРАВСТЕВНА ЗАШТИТА

Пружање услуга СВИМ запосленим и члановима породица у одбрани и безбедности на терцијерном нивоу.

Предности, ускоспецијализована дијагностика и помоћ, са уважавањем свих спацифичности служби које раде одбрану и безбедност. Редуковати део служби које не треба да се налазе на ВМА (педијатрија, медицина рада коју треба везати за ВБ ‘’Карабурму’’ или МУП ‘’Дурмиторску’’).

Наш предлог је груба контура, а практично сваку ставку треба разрађивати до детаља.

По реорганизацији војног здравства треба израдити ’’Закон о војном здравству’’, а не сада радити на њему, па после реформисати војно здравство.

Оба процеса морају да буду јако добро синхронизована.

Молимо наслов да узме у разматрање ову иницијативу, а о одлуци по предлозима које садржи обавести Војни синдикат Србије у наредном периоду.

Војни синдикат Србије стоји на располагању и пружиће сву потребну помоћ у изради свих неопходних аката и прописа који би довели до успешне реорганизације војног здравства које ће успешније и ефикасније бити у финкцији оних којима је намењено.